Paulownia Elongata


Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju.

Sad je moguće i u SRBIJI.Firma AS UNION - Subotica je obezbedila sadnice, tehnologiju, pomoć i savet u gajenju.

Nekada davno u Kini rođenje ćerke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devojčice:onog dana ka da je pognute glave morala da, bez prava na prigovor,krene na formalno upoznavanje sa čovekom uz čiju će narav morati da provede čitav život,oštrila se sekira.Od drveta,zvanog kiri, pra vio se nameštaj klompe , muzički instrumenti koji su bili poklon od porodice za odlazeću ćerku.

Osim Azije, gde je bilo na ceni, caričino drvo (kako su ga još nazivali) je stiglo u Ameriku u XIX veku. Neuobičajeno za poslo vnost Amerikanaca, ali širenje istočnom obalom nije bio planski potez lukavih trgovaca već slučajnost. Ako u prirodi postoje slučajnosti. Izvozni tovar iz Kine je u sebi nosio i neželjene goste - plodove caričinog drveta koji su imali ulogu današnjih kuglica od stiropora,dakle da zaštite vredan tovar od neugodnog puta. Semenke tog ploda su se rasule po američkoj zemlji i tu dokazale još jedno svoje ime – od «brzorastućeg drveta» su začas nastale šume.




USLOVI NEOPHODNI ZA PROIZVODNjU


Navodimo neke najvažnije koje su zapisane u garantnom listu koje dobija svaki proizvođač, korisnik sadnog materijala.


1. Ova biljka ne trpi plavna zemljišta i mesta gde preko godine leži voda. Nivo podzemne vode treba da bude minimum 1- 2 metra ispod površine zemlje. Nadmorska visina je do 700 metara. Izdržava temperature do minus 26 stepeni, ili ako je veća , ona nebi smela da bude duže od 2-3 dana. Neophodna količina vode u prve dve godine u vegetacionom periodu da bude 550-600mm.


2. Donje lišće i zaperke kod biljaka, u intenzivnom porastu, u prvoj godini ne treba odstranjivati. Lišće je fotosintetski aparat koji služi da biljka što bolje ukoreni, da je ishrani u periodu kada joj je hrana najpotrebnija. Biljka intenzivno raste 20-30 dana posle sadnje i raste u visinu do kraja septembra meseca, posle toga stablo odrvenjava, deblja i biljka se sprema za prezimljavanje. Krajem septembra ne treba više navodnjavati biljke, pustiti ih da odrvene i da se pripreme za zimu.


3. Čepovanje / to je termin za sečenje biljke iznad zemlje/.To se radi krajem marta meseca naredne godine . Ukoliko postoji mogućnost, na odsečeno mesto staviti presvlaku od voska za tu namenu. Pošto na foliji ranije izbijaju izdanci, voditi računa dali će kasnog mraza u toku aprila i za one koji imaju manje površine, staviti zaštitu kako ti prvi izdanci ne bi izmrzli. Iako se desi da oni izmrznu, brzo će se pojaviti novi. Mi smo u ogledima stavljali presečene plastične flaše na ta mesta, s tim da smo ostavili vazduha na površini.


4. Kod same tehnologije sadnje treba se prilagođavati uslovima i ekspoziciji terena,/dali je ravno, nagnuto, pravac redova i sl./ U intenzivnoj proizvodnji biljke saditi na foliji i navodnjavati sistemom kap po kap.




KONTAKT

"A&S UNION" Subotica
Ive Andrića 7
telefoni: O24/525-813, 522-268, O64/16-16-411
fax:024/525-813
https://www.asunion.rs
E-mail: [email protected]




Iz Kine su stizali proizvodi od kiri drveta u Evropu gde su brzo postali veoma cenjeni.Toliko da legenda kaže da je svoj zvaničan, latinski naziv, drvo dobilo u čast princeze Ane Pavlovne, ćerke ruskog cara Pavla. Od tada je poznato kao paulovnija. Paulovnija je u tadašnje doba, ne baš bolje ali definitivno drugačije jer se još uvek cenila lepota, imala pre svega estetsku vrednost. Svetle boje, mekano i pogodno za obradu dok je sveže a opet nepodložno deformaciji kad odstoji, predstavljalo je idealan materi jal za nameštaj i ukrasne predmete. Paljenjem su se dobijale ugljene olovke,prah se koristio za vatromet,od kore se pravila boja a lišće se koristilo za spravljanje sredstva protiv crva. Ostale kvalitete, a ima ih mnogo, paulovnija je otkrivala postepeno, sloj po sloj.


Uzmimo kao primer bilo koju zemlju u razvoju. Naravno da je takvoj državi potrebno mnogo drveta. Ali i sve više plodnog zemljišta. Tako pluća gube bitku sa stomakom. Šume se seku,a zemlja postaje gola sve dok neko ne shvati da će biti problema i sa stomakom. Erozija ugrožava njive a građe je sve manje. Tada bi ta država trebalo da donese mudru odluku da pošumi opet zemlju i svuda zasadi paulovniju. Napravi stablima zaklone od vetra za useve i smanji njegove nalete za 30% i poveća vlažnost za desetak odsto. Pa čak i da pomeša paulovniju sa žitaricama i povrćem. Ako se stabla postave na odgovarajućoj udaljenosti unutar njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7-12%. A da ne pričamo o tome da je u pitanju drvo koje brzo raste i kome je potrebna minimalna nega i ulaganje. U prvoj godini već dostiže visinu od 3-4,5 metra, a zrelu visinu od desetak metara ima u trećoj godini. Njegovo ogromno lišće je sjajna stočna hrana i đubrivo. Ako se na njivi od jednog hektara posadi 50 stabala za 10 godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnih drva. Ukoliko se od posečene paulovnije naprave briketi dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja a bez štetnih sastojaka u dimu. Pluća ponovo dišu.


Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju. Šume se seku i slabo obnavljaju, jer ovde drvo još uvek spada u jeftin ogrev, pa je tražnja povećana u ova teška vremena.


U Vojvodini je situacija posebno kritična. Kako kažu iz JP «Vojvodinašume»,ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja. A paulovniju retko ko pominje. Još 1997.godine profesorka Šumarskog fakulteta Dragica Vilotić i inženjer Slobodan Vukojevac su započeli priču o paulovniji, ali očigledno nisu naišli na razumevanje. Danas postoji zasađena ogledna plantaža na samom severu Vojvodine u peskovitom tlu da bi se dokazao uspešan rast paulovnije i na takvom, vrlo lošem tlu. I zaista, ovo čudesno drvo i tu uspeva. Bez obzira na to, projekat «Čudesno drvo» će u Srbiji morati da sačeka neka mudrija vremena.



Željko Stanković

Tekst preuzet sa https://www.ekologija.rs/>